Poslovne navike Italijana

Svaka branša ima svoje posebnosti, ali ova pravila su im univerzalna, tako da svako ko želi da izvozi i saradjuje sa italijanima, verujem da će mu značiti ovaj mali pregled. Poslovne navike italijana sam sublimirala na jednom mstu, za one kojima ovakav tekst treba

Za početak, važno je razumeti da posao u Italiji “juri brzinom puža” od februara 2020. Nove odnose i partnerstva uspostavljaju samo sa onima sa kojima su već imali neki kontakt. To je nepisano pravilo i najčešći odgovor koji se dobija kada ih pozovete i predložite saradnju. Jedan od razloga za prethodnu naviku je činjenica da Italiju, poslednjih 70 godina nije zadesio nikakav veći šok. Tu je prva razlika sa našim preduzetnicima, jer na Balkanu svakih 15-20 godina bude “vanredna” okolnost i mi smo kao narod – poslovno i privatno naučili da se često restartujemo i reorganizujemo. Oni to nisu. I kada se posle lepih perioda (za nekoga čitav život), dogodi turbulencija i to ne bilo kakva, onda je odmbrambeni sistem takav da je jedino rešenje – čekati da oluja prodje i baviti se minimumom aktivnosti.

Sajmovi I poslovne posete su konačno opet dozvoljene.

Srbija nije članica EU – tako da sva dokumentacija – carinjenje i plaćanje van EU – je ovde procedura i ako imaju izbor da to ne urade, oni to neće uraditi. Čitaj – ako imaju ponudu iz Hr, Slo, Rumunje – neće birati Srbiju. Jedno od rešenja kojem su pribegli mnogi je da nadju lokalne agente ili da otvore firmu u nekoj evrospkoj zemlji.

Najvažnije poslovne navike italijana

Cena NIJE presudna. O kvalitetu se i ne govori, to je MUST. Zbog toga naše firme moraju da se više potrude oko ponude i uslova saradnje. To nikako ne znači da treba da odobravaju produžene rokove, jer oni jako dobro znaju da ugovore naplatu i za njih nije neobično traženje avansa. Nemojte spuštati svoje kriterijume poslovanja i ugroziti svoju firmu. Rešenje? Otvoriti firmu u EU.

Neke firme i dalje imaju režim – rada od kuće. To ima za posledicu da su napustili poslovne prostore (uticalo jeste na pad cena nekretnina) I mnogi se i dalje ne vraćaju u zajedničke prostorije. Dakle, telefoniranje na fiksni broj firme – je PRESTAO, jer neke firme nemaju fiksan broj (ugašena lokacija). Neke firme imaju portira koji prima poštu i koji nikada neće, ne sme a možda i nema broj “osobezaduženeza”. Neke firme ne objavljuju broj telefona na sajtu, niti mejlove, tako da je način da stupite u vezu sa njima – Linkedin profil, zaturena vizit karta sa nekog od poslednjih sajmova, mobilni telefon ili mejl.

Firme čiji procesi rada zahtevaju boravak u radnim prostorijama – male ili velike – organizovale su smensko prepodnevni rad – od kuće I iz kancelarije. Ovakav rad za posledicu ima, da se još manje poznaju – ko radi, ko ne radi, ko je na bolovanju, ko nije. Neki više nisu medju živima, a neki nisu više na tim pozicijama. Nema druženja i nekadašnja komunikacija – pitaćemo nekoga ko se bavi time sutra na pauzi za ručak – nestala.

Imaju dobro ustanovljenu naviku – granica odgovornosti. Ako nešto nije deo njihovog posla – neće se potruditi. I to nema veze sa time – da li Vas vole, poštuju, žele da rade sa Vama. Pokušala sam za potrebe jednog kllijenta, da dostavim uzorke, ali prevoz je bio komplikovan zbog dimenzija, da ni jedan zvaničan dostavljač nije bio ni blizu isplativog. Pokušali smo da zamolimo osobu – kojoj je veoma u interesu da sklopi posao jer ima direktnu proviziju, samo da svojim ličnim kolima izadje na auto put – gde bismo mi kamionskim prevozom dostavili uzorak. Odgovori zbog kojih je to bilo nemoguće je bilo bezbroj. Uzorak nije poslat. Posao nije sklopljen. Vrednost nije bila mala. Nije njihova odgovornost, a nadredjeni vrlo verovatni nikada neće saznati za to. I to je to.

Slabo govore engleski jezik. Čak I kada ga govore, ne žele da ga prihvate za zvaničnu poslovnu komunikaciju, jer se plaše da nešto ne napišu ili kažu pogrešno, što bi kasnije uticalo na poslovan odnos. Dakle – kada radite sa Italijanima – angažujte nekoga ko govori italijanski jezik, da vam pomogne u procesu (tu sam). Ukoliko aktivnosti bazirate samo na engleskom – rizikujete da Vas kao saradnika ne uzmu u obzir – jer je dovoljno otežavajuća okolnosti što je Srbija van EU, a uz jezik – smanjujete svoje mogućnosti – bez potrebe. Opet granice odgovornosti.

Sniženje troškova jeste prioritet. Medjutim u trošak se ne računa samo nominalna cena, već se posmatraju svi procesi koje promena donosi. Dakle, ako nudite nešto za šta mora da se uvede nova procedura, da se edukuju zaposleni, obuka mora da se organizuje, svi moraju da potpišu saglasnost da su prisustvovali obuci, da se proveri protokol i sve ostalo što uz to ide, onda je to nešto što se takodje računa u resusrs koji ima rednost. Zbog toga puno outsorcuju i zahtevaju da firma koja nudi svoj proizvod, izvrši montažu i implementaciju.

Customer service je važna stavka u proceni saradnje sa klijentom. Ukoliko nudite proizvod, morate im pružiti garanciju, mogućnost vraćanja i podršku na lokalnom jeziku – jer čak i ako imate sreće da menadžer govori engleski jezik, u samom procesu rada vrlo verovatno to neće biti slučaj.

Pandemija je uticala na propast mnogih preduzeća svuda u svetu i jeste vreme za novu podelu karata. No, način na koji se nekada radilo se promenio i zato je važno da se izvoznici što pre adaptiraju – posebno način na koji se radi i komunicira, da bi se skrenula pažnja na kvalitet i kvantitet. Cena nije jedino merilo. Ovo je tržište sa preko 60 miliona stanovnika, sa puno industrija i firmi. Sa višim prosekom plate i potrošnjom. U odnosu na Srbiju, potencijal izvoznicima je zaista veliki. Veliki se novac okreće i prilike za ponudu iz Srbije postoji.

Uvodjenje digitalne komunikacije u poslovnu praksu je apsolutni “must” za sve one koji sebe žele da vide na novim tržištima. Nije rečeno da ostali neće uspeti ako posluju na “stari način”. Ali pitanje je dana, meseca ili godine kada će ovaj novi način – postati neophodnost. Sa druge strani – ko se pre adaptira na nov način, garantuje sebi brže prevazilaženje kriznih perioda. A naš narod je na to navikao.

Poslovni sastanci u restoranima? Da li ćete sa italijanima sklopiti posao na poslovnom ručku i da li ćete isti dobiti od njih?Hm. Naravno da zavisi. Od svega. Veličine firme. Dužine poznanstva. Potencijala posla. Ali i ako dobijete ručak, pre će to biti u mensi u okviru firme, gde će i biti zakazan sastanak. No, na ručku će se pričati o životu. A posle ćete preći u office za poslovni deo razgovora.

U periodu dve godine sam dosta tekstova napisala na temu biznisa i ekonomije u Italiji. Neki su naravno bili vezani za period CVD, ali sada svakako neki od tih tekstova mogu biti korisni. Pregled tema je OVDE

Kada je u pitanju saradnja samnom, ona se odnosi na pomoć našim firmama da se na najbolji mogući način predstave u Italiji, Švajcarskoj i EU.

Detalje saradnje možete pročitati ovde